Током протеклих година било је много разговора, савета, подршке, критика и усмеравања – како поступити, шта рећи и како донети праву одлуку у датом тренутку. И као што то обично бива, неки су савете прихватали, неки их оспоравали, неки се љутили, а неки у њима проналазили ослонац.
Сада, када одлазе у нове школе и нове животне изазове, све то полако утихне, као да никада није ни постојало. Ипак, остаје нада да ће се једног дана сетити тих речи, да ће разумети поруке својих наставника и да ће, са зрелошћу која долази, препознати њихов значај.
Осим успомена, из школе носе и нешто много вредније – знање. Не само оно из уџбеника, већ и знање о пријатељству, поштовању, одговорности, упорности и међусобном разумевању. То су лекције које ће их пратити кроз живот и помоћи им да постану добри, честити и одговорни људи.
Желимо им да храбро корачају својим путем, да верују у себе, не одустају од својих снова и да увек памте да су врата њихове школе отворена за њих. Нека им знање буде ослонац, а доброта и поштење путоказ на сваком новом кораку.
Срећно, драги осмаци!
Милена Субић,
наставник руског језика
