Тематски дан посвећен љубави

Актуелности

Љубав има различите видове, различите облике, али је јединствена покретачка сила човека, која га води кроз живот, оплемењује његову душу, инспиреише његов дух, сваки дах човека и покрет руке која је некада давно држала камен- кремен, креду или зашиљени камен и њиме шврљала по пећинама Алтамире… Касније држећи гушчије перо и мастило настају најблиставија дела књижевности , музичке и ликовне уметности.

Данас смо Дан просветних радника – Митровдан посветити љубави, јер због љубави се волело и ратовало и страдало од памтивека: тројански рат почео је и 10 година трајао због љубави  према једној Јелени, жени краља Агамемнона и Парисове слепе љубави према њој.

Љубав је одувек била инспирација, најлепша дела су настајала  у част љубави, најпре према боговима, па једном Богу, из поштовања.

 Кроз читав средњи век љубав је била скрајнута потиснута дубоко у души човека , а једини исправан пут био је ка богу, кроз љубав према ближњима, деци, родитељима . Кроз тај мрачни средњи век као бакља светли име  Светог Саве , његовог оца, његове браће која су утрла пут српској држави, историји, култури, књижевности. Блиста и дан-данас лепота Мирослављевог јеванђеља, Житије  Св. Симеона, важност Душановог закона, лепота Жиче, Студенице, Хиландара,, Милешева са чијих зидова нас гледа и чува „Бели анђео“ највеличанственија фреска српске средњовековне уметности обојена златном бојом и византијском плавом.

Крајем   XIV i XV века почињу интензивна путовања по Медитерану, заједно са успоном Млетачке и Дубровачке републике. Богатство у новцу, ретким зачинима, свили , кадифи, златном накиту донела је неумитно богатство духа, повратак човеку, његовој лепоти и путености. Тад настају најлепша дела светске уметности хуманизма и ренесансе, којима се дивимо и данас: да Винчијева „Мона Лиза“ гледа нас својим нежно занесеним и тужним погледом из стаклене витрине Лувра…

Просветитељство је у нашој култури обележио Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић, друга важна фигура српског просветитељства, о чијим заслугама нема потребе посебно говорити довољно је рећи да је његова реформа језика писма и правописа још од 1868. када је први пут званично законом уведена у школе и јавне институције, до данас актуелна. Вукову ћирилицу користимо и данас, а ја вас молим да је сачувамо бар још 1000 година, колико има од када су Климент и Наум Охридски, ученици Ћирила и Методија, саставили ћирилицу свом учитељу у част.

Већ од Вука крећу прве тежње ка стварању ауторске књижевности на народном језику. То су тенденције свих тадашњих европских народа: Од Гетеа у немачкој, Бајрона у енглеској, Јесењина и Пушкина у руској, Бранка Pадичевића и Ђуре Јакшића у српској књижевности епохе романтизма. Љубав према домовини је у то време била веома значајна и важна, о томе нам сведоче стихови Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Ђуре јакшића и др. српских романтичара..

Као организатор овог хепенинга у нашој школи, први пут виђеног на нивоу свих разреда предметне наставе, надам се да су ученици и сарадници – наставници уживали у нашој причи о љубави. Њихова заинтересованост за рад, њихова мотивисаност и уживање у презентацији сопствених радова, паноа, реферата, Power Point презентација, мени као докторанду Методике наставе, даје мотив да наставим креативан рад, као и до сад, иако други наставници нису навикли на иновације у настави и учењу. До неког новог сусрета волите неког, као што су ови велики песници знали да воле- мото је нашег овогодишњег књижевног сусрета.

У Тителу, 07.11.2016. год.

 

Организатор:
Јелена Влашки Радосављев,
проф. српског језика и књижевности

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.